JA...

Ма...не волим ја ово представљање, некако ми је лакше и занимљивије да своје тренутне мисли претачем... Сетила сам се сада оних лексикона из основне и средње школе, типа омиљени глумац, глумица, књига, филм, симпатија... пишем ово и сећам се да сам са другарицама месецима правила лексиконе и такмичиле смо се чији ће бити лепши, занимљивији и који ће имати занимљивија питања. Давна прошла времена, тако бих се радо вратила у то безбрижно време... носталгично од мене, зар не?
Бик сам у хороскопу а подзнак Лав. Не верујем ја нешто у тај хороскоп, мада га, ваљда по навици, уз прву јутарњу кафу на послу прочитам. Некада ми погоде а некада се слатко насмејем. Урадила сам ја и ону наталну карту, али као што сам већ напоменула, не верујем много у прорицања судбине. Оно у шта верујем је да сваки човек сам себи кроји своју судбину... Каже се: како посејеш тако ћеш и да пожањеш!!!
Имала сам прилике и могућности (да ли је то срећа или не, време ће показати) да упознам људе из разних слојева друштва. Човек се учи док је жив, а мене су та познанства научила да никоме не смеш веровати јер свако гледа свој интерес. Има изузетака, наравно, мада сам ја у већини случајева имала лоше искуство (зато за себе кажем да сам велики наивчина). Имам пуно познаника, али само неколицину правих пријатеља. Док сам била млађа, мајка ми је говорила да се пријатељство негује годинама, као цвеће... и у праву је!
Много филозофирам, јел да? Мислим да ми је то мана, а можда и није. Волим да уђем у срж проблема да бих га што успешније решила. Анализирам га и анализирам... можда ме због тога јако често боли глава...хахаха.
Велики сам оптимиста, али није увек тако. Када наиђе и онако ко гром из ведра неба те опали по глави, постајем песимиста, патим, али се брзо извучем из тога. Мислим да је код свих људи тако, једноставно то је у људској природи. Паднеш па се дигнеш. ОНО ШТО ТЕ НЕ УБИЈЕ, ОЈАЧА ТЕ!!!
И још нешто ОНО ШТО МОГУ ДА УРАДИМ ДАНАС НЕЋУ ОСТАВИТИ ЗА СУТРА!!!